Da li je havanski bišon pas za vas?

Istorijat razvoja ove rase je jedinstven i interesantan (kao i sama rasa). Kao zemlja porekla u standardu ove rase navedena je Kuba (Havanski bišon je nacionalni pas Kube).

Ali odakle Havanezer na Kubi?

Ova stara rasa zapravo vodiporeklo sa zapadnog Mediterana.

Kolonizacija Kube započeta je 1492. godine i njen najveći deo bio je u posedu Španije u narednih 400 godina. U dnevnicima prvih doseljenika zabeleženo je da su psi dovedeni već prilikom prvih dolazaka kolonista, što nas navodi da zaključimo da je pas poreklom sa Tenerifa (odakle sudošli prvi kolonisti).Mnogi smatraju Tenerife prapostojbilnom cele familije Bišona. Usled veoma striktnih pravila koje je Španija nametnula svojim kolonijama, Tenerifi su bili jedina luka otvorena za trgovinu sa Kubom i najverovatnije su ovi mali psi, koji su se odomaćili u domovima lokalne Španske aristokratije na ovaj način došli na Kubu.  Dalje su se razvijali utropskoj klimi Kubanskog ostrva. Nekada zvan Havanski svileni pas ili Španska svilena pudla, ovaj pas imao je dugu svilenu dlaku koja je bila dobra izolacija i štitilaih je od tropskog sunca. U njihovoj matičnoj zemlji krzno se nikada nije šišalo, niti su šiške vezivane, jer su Kubanci verovali da ih dlaka štiti od sunca. Plemićki stalež Kube obožavao je ovog psa I divio se njegovoj raskošnoj dlaci I otmenom izgledu.

Do 18. veka Kuba je bila kulturni cenktar Novog sveta. Evropska aristokratija smatrala je Havanu i njene trgove, opere, pozorišta, odličnim mestom za odmor. Povratkom u Evropu, donosili su male pse iz Havane, koji su zbog svoje neodoljive pojave i veselog temperamentabrzo prihvaćeni na dvorovima Španije, Francuske i Engleske. U Španskimm dvorovima, kao i dvoru Luia XVI oni su šišani kao pudle, a svi suim se divili zbog male veličine. Englezi, s druge strane voleli su da ostavljaju “prirodnu” dlaku.

Foto: Pinterest / autorBrenda Baldwin

Do polovine XVIII veka oni su postali trend u Evropi. Čak je kraljica Viktorija posedovala dva Havanezera, a Čarls Dikns je imao jednog. Već u prvim izložbama pasa u Evropi bili su prikazivani, a njihov standard ustanovljen.

U međuvremenu, na Kubi, aristokratska klasa iščezava, pojavljuje se buržoazija, a mali Havanski pas zahvaljujući svojoj adaptilnosti prelazi iz tipičnog dvorskog psa u omiljenog porodičnog ljubimca i tu poziciju zadržava već 150 godina.

Sa razvojem Kubanske revolucije 1958-1960. dalji opstanak rase doveden je u pitanje. Prilikom odseljavanja u Ameriku, samo mali broj vlasnika ovih pasa uspeo je da svog psa povede sa sobom. Svi Havanezeri danas, ne računajući one iz istočnoevropskih zemaljai onih koji su ostali na Kubi, vode poreklo od 11 malih emigranata koji su sa Kupe prešli na tlo SAD-a.

Neverovatno, ali uprkos svim njihovim putovanjima rasa se uopšte nije menjala u odnosu na one pse koji su oslikani u 18 veku.

Karakteristike: Havanezer je pas malog rasta.

Telo: Nešto duže od visine grebena, zaobljenih rebara. Bokovi dobro prikupljeni. Leđna linija se produžava u dobro padajuće sapi.

Noge: Ravne, suve, šape su blago duže sa suvim prstima.

Rep: Visoko nošen u obliku vladičanskog štapa. Obrastao dugom, svilenkastom dlakom.

Glava: Ravna i široka lobanja, čelo malo ispupčeno.

Oči: Prilično velike, veoma tamne, prvenstveno crne. Bademaste.

Uši: Prilično visećeg špica, najčešće sa jednim blagim pregibom. Nešto podignute, upravljene ni u stranu niti čvrsto priljubljene na obraze.

Njuška: Prillično uska, veoma ravna. Obrazi nisu izraženi. Dobro jedna sa drugom dodirujuća vilica. Crn nos.

 

Dlaka: Više je priležuća, prilično meka. Obrazuje snopiće koji se završavaju blagim zavojima.

Boja: Veoma retko čisto bela. Više ili manje tamno pšenično žuto, žuto-braon (duvan- sko braon), sivo ili belo sa velikim oznakama u navedenim bojama.

Dlaka srne biti trimovana na njušci, ipak je pogodno da ostane prirodna.

Masa: Ne preko šest kilograma.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.

Havanezeri su psi vesele naravi, živahni, šarmantni, razigrani, stabilnog karaktera.
Idealni su kućni ljubimci, vrlo prilagodljivi različitom okruženju. Veoma inteligentni, lako i brzo uče, poznati su kao “cirkuski psi”.
Spadaju u devetu FCI grupu – Psi za pratnju i razonodu. Pravi su predstavnici svoje grupe.
Najviše vole da provode vreme sa svojom porodicom. Prate vlasnika u stopu i ne vole da se predugo odvajaju od njega. Mogu patiti od uznemirenosti ukoliko se često i predugo ostavljaju sami.
Dugo, gusto krzno je prelepo, ali zahteva redovno održavanje. Mnogi vlasnici skraćuju dlaku svojih pasa radi lakšeg održavanja, ali ukoliko je u pitanju izložbeni pas, tada se mora ostaviti prirodna dužina dlake, jer skraćivanje dlake može dovesti do diskvalifikacije. Takođe, dlaku je bolje ostaviti dugu, naročito u letnjim mesecima, kada krzno predstavlja prirodnu izolaciju i zaštitu od toplote.
Havanezeri su veoma prilagodljivi različitom životnom okuženju, od manjih stanova, do kuća sa dvorištima. Uglavnom laju kada čuju prolaznike ili neobičnu buku. Dobra vest je da ne laju tek da bi čuli svoj glas.

American Kennel Club (AKC) uvrstio je Havanske bišone u listu najpoželjniih rasa za stan, naročito za podstanare.

Vole da posmatraju svet sa visine. Uvek se trude da zauzmu što višu poziciju na kojoj mogu da odmaraju, kao što je naslon sofe.
Ovo je živahan mali pas, kome je potrebna svakodnevna šetnja i igra. Omiljene igračke su papir i plastične flaše, a omiljena igra večernja jurnjava oko nameštaja.

Izvor: bghavanese.com

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *