Da li ishrana granulama dovodi do bolesti pasa svojstvenih za ljude?

S vremenom će se, sigurni smo iskristalizovati razlika između dve „vrste“ pasa.

Da, dobro ste primetili, napisano je „vrste pasa“. Iako će se verovatno bez problema pariti između sebe, način života će napraviti takvu razliku, da će njihova psiha postati sasvim drugačija.

Kao i uvek, glavni problemi, odnosno promene, odnose se na način ishrane i držanje pasa. Zahvaljujući internetu i mogućnosti da se pročita sve i svašta, u situaciji smo da više i ne znamo šta je tačno, a šta nije.

Još ako prethodno niste potkovani ozbiljnijim znanjem, naravno je da ćete biti zbunjeni i da ćete pogrešno povezati kockice.

Sve i svašta
Do kraja devedesetih, u našoj zemlji bili su prisutni pojedini proizvođači, čija je hrana za pse bila skupa, ali i sasvim drugačijeg kvaliteta. Od kako su se otvorile granice, u zemlju je počelo da stiže bukvalno sve i svašta. Takva je situacija i danas.

U svakom pet šopu,veterinarskoj apoteci, hiper i drugim marketima možete naći hranu za pse. Naravno, i cena je prihvatljivija. Pa zar ima nečeg lepšeg nego za stotinak dinara kupiti gotovu hranu za pse koja kipti od vitamina, proteina, omega masnih kiselina i drugih hranljivih materija od kojih pas raste kao kvasac?
Naravno da nema, ali tu postoji i jedan problem. Ako ne verujete, razmislite i sami. Šta može da se ubaci u kilogram hrane (suve), da bude kvalitetno, a da proizvođača košta trideset do četrdeset dinara (mada  je i to previše). Ako znate odgovor, javite i pojasnite.

Dakle, početkom 21. veka ,takva hrana je bila dostupna u ogromnim količinama. I ne samo to, s vremenom je stvorena slika da je čak i poželjno prebaciti psa sa prirodne, kuvane hrane u domaćinstvu na ovakav način ishrane. Vešto je proturena ideja da je u gotovoj hrani za pse prisutno sve što im treba. Čak vas i prodavci u pet šopovima ubeđuju kako je to najbolja hrana za vašeg psa. Na taj način, pas pravilnije napreduje i izrasta u zdraviju jedinku. I ne samo to, nego je poželjno da se psu ne daju kosti dok ne promeni zube, jer može da se povredi na ovaj ili onaj način.

Sve u svemu, mnogo informacija od kojih mali broj ima utemeljenje u fiziologiji pasa.

Sastav hrane
Nekada se podrazumevalo da gotova hrana treba da dopuni svakodnevnu ishranu i popuni prostor kad vlasnik nije u situaciji da sprema hranu. Kosti su bile sastavni deo obroka. Mada se i tu preterivalo s mišljenjem da su kosti prava hrana za pse, ipak je pas mogao da uživa u dokolici u njihovom glodanju, da jača zube i da lakše menja mlečne.

Međutim, da bi industrija mogla da dođe do veće zarade, bilo je neophodno da se vlasnici ubede da nije prirodno i dobro da glođu kosti  i da vlasnicima treba prosvetljenje.

Danas je prodaja gotove hrane za pse u stalnom porastu, a psi su u sve gorem zdravstvenom stanju, kažu veterinari. Mnogi veterinari veruju  kako broj i vrste oboljenja, kojih je sve više, iz godine u godinu direktno imaju uzrok u načinu hranjenja pasa.

Već smo pisali o tome šta sve ulazi u sastav gotove hrane, ali suština je u tome da, ako neko proizvodi hranu u nepojmljivo velikim količinama, i sa tako niskom cenom, kako je moguće da u njoj uvek budu najkvalitetnije i ne baš jeftine komponente?!

Naravno da je to nemoguće, jer gde bi onda bila zarada proizvođača i kako bi mogli da na tržište izbace jeftinu hranu od skupih komponenti?!

hrana pas

Same sirovine moraju da budu jeftine, što znači da po stepenu kvaliteta – i žitarice i masti i proteini mogu da budu tek treće ili četvrte kategorije. Ne sumnjamo da se veštačkim putem u tako pripremljenu hranu unose vitamini i minerali, ali opet se postavlja pitanje iz kojih izvora i kakvog kvaliteta. Priča je ista i za konzerve i za suvu hranu.

Razvoj šteneta
Ako takvom vrstom hrane hranimo svog mladog psa od drugog meseca života, šta možemo da očekujemo? Imamo mladu životinju, čiji organizam vapi za hranljivim materijama, koje treba da ugradi u svoj organizam. Pritom, postavlja se pitanje koliko od datog materijala on može da iskoristi, to jest, koliko kvalitetna tkiva mogu da se izgrade od loših komponenti. Jasno je da odgovor ne može da bude pozitivan. Odmah se postavlja sledeće pitanje: ako u hrani nema kvalitetnih komponenti, koje će pas da unese u organizam, kako možemo da očekujemo da će stvoriti dobru imunizaciju na određene bolesti posle vakcinacije?

Odgovor je zabrinjavajući, ali ima još. Ako čak i stvori odgovarajući imunitet, to jest izbori se kako-tako sa veštački unesenim antigenima, da li je to dovoljno, jer organizam je svakodnevno u borbi sa bakterijama, virusima, gljivicama, parazitima i mora neprestano da proizvodi odbrambene snage. I naravno, jednog dana dođe do kraha. Da li će se on reprezentovati u obliku parvoviroze, koja je probila imunitet, ili štenećaka, ili nekog trećeg virusa protiv koga nismo ni stvarali imunitet jer je jednostavno besmisleno, kao kada je u pitanju korona virus, koji toliko mutira da je vakcinacija skoro besmislena.

Vlasnicima to je potpuno nebitno, jer im je pas u životnoj opasnosti Pritom, treba reći da su veterinari i te kako prihvatili izazov i trude se da stalno budu u toku sa nadolazećim bolestima. Lečenje pasa sve više liči na lečenje ljudi, jer i dijagnostika i bolesti i terapije su vrlo bliske. Pri tome, pas je u manje povlašćenom položaju, jer nema socijalno i zdravstveno osiguranje, pa samo od dubine džepa i fanatizma vlasnika zavisi kako će se proces završiti.

Nove bolesti
Nije nikakva slučajnost poređenje sa ljudima koje smo napravili. Način života i ishrane ljudi dovodi do povećanja broja bolesti za koje nismo ni znali da mogu da se razviju. Tako je i kod pasa. Sa pojedinima se morate ponašati kao sa hroničnim astmatičarima, sa drugima kao sa klasičnim meteoropatama, a sa trećima morate da gledate na kalendar i da znate kad koja biljka cveta, da ih ne biste puštali napolje. Ova apokaliptična priča sve više uzima maha. Uskoro ćemo morati da biramo pse prema klimatskim promenama, jer neće svi moći da podnesu vremenske promene od četrdeset stepeni pre podne do 15 stepeni u tri sata ujutro.

Lovačka strast
Pas je onakav kakvim ga napravimo od šteneta. Trebalo bi da ispoštujemo ono što je priroda od njega napravila. Da je pas stvoren da jede granule i brzu hranu, verovatno bi ona bila napravljena još drugog ili trećeg dana od postojanja sveta!

Ipak, nekom je palo na pamet da od psa predatora koji juri plen, pije krv, jede iznutricu, još toplu posle iscrpljujuće potere, i nakon toga se oseća dobro napravi pekmezu kojoj sve smeta.

Naravno da vlasnici pasa nisu u mogućnosti da ovo priušte svom psu ali, svako ko misli da je granula najbolja hrana za pse, treba da krene u avanturu s lovcima kako bi videli kako se ponašaju psi koji još osećaju prirodu i love. Ovi psi su još od prethodnog dana su svesni da se sutra ide u lov. Ta neizvesnost i iščekivanje su neopisivi. Želja da se krene u lov veća je od bilo čega drugog. A kad krenu, sposobni su da ceo dan, bez hrane i vode, prevaljuju kilometre u potrazi za plenom, pri čemu ništa drugo ne može da im skrene pažnju (osim ženke u teranju, ali opet govorimo o prirodnom nagonu).
Zato i smatram da je pseći organizam još uvek mnogo više orijentisan na ishranu mesom i iznutricama i da to može kvalitetnije da izgradi njihov organizam, a da pritom više uživaju u samom činu uzimanja hrane. S druge strane, pitanje je šta, u stvari, želimo da napravimo od psa i da li uopšte postoji potreba da on ostane deo prirode.
Tako se opet vraćamo na početak naše priče i na poimanje „dve vrste“. Bez obzira na to da li želimo da pas ostane što više svoj, briga o njegovom zdravlju ne znači da moramo da padamo na svaki „fol“ proizvođača svega i svačega koji se danas utrkuju ko će proizvesti nešto jeftinije, a zdravo i neprevaziđeno. Koliko znam, i do pre sto godina, psi su živeli deset i petnaest godina bez koskica za zube, četkica i paste, hranljivih keksića, i sličnog. Problem je u tome što se psi ni o čemu ne pitaju. Vlasnici žele da učine nešto lepo za svoje pse i onda kupuju sve i svašta, računajući da će njihov pas zbog toga biti zdraviji i lepši, i doživeti duboku starost. Ali, o tome i o takvim vlasnicima i psima u narednom broju.

Lažni komadići
Mnogi žive u iluziji da su komadići, koji ispadaju iz konzervi, parčići mesa (nebitno koje kategorije). Ovu maštariju su pojedini vlasnici pasa raspršili, kada su videli unutrašnju sunđerastu strukturu. Shvatili su da više ne moraju da sumnjaju i da tu od mesa nema čak ni slova „m“.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

1 Comment

  1. Veterinar (Volarev Novi Sad) mog psa rase pudla srednja, veterinar u kog imam definitvno 100% poverenja, jer i njegov otac bio veterinar, sada u penziji, dakle ovako me savetovao: samo granule, ništa što mi ljudi jedemo. Pridržavam se toga godinama i sve ok.
    http://volarev-veterinarian.business.site/

    Moje pitanje: da li ovde tekstove piše veterinar? Ako da, red je da se predstavi punim imenom i prezimenom, ako NE, neka se predstavi koja mu je profesija.
    Blog je ok, samo ovi detalji su ipak bitni.
    #dobronamerno

    Post a Reply

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *